Čega se to igramo?

03 Mar Čega se to igramo?

U neverici se pitate da li je to moguće?????

Opet vam se isto dogodilo.Veza je propala,a toliko energije ste ulozili u nju.I sve je, sve do samog kraja delovalo da će ovog puta ipak biti HAPPY END.

E, ALI

Ma, više vam je stvarno dosadilo i to ali. Želite da ga se konačno oslobodite,ili bar da vam bude jasno otkuda se ono provuče u vašu do tada sasvim prihvatljivu stvarnost.

DA LI SE TO “ALI” ISPOLJAVA I U DRUGIM OBLASTIMA VAŠEG ŽIVOTA?

Poslovnom na primer, a verovatno i porodičnom, ili u prijateljskim odnosima;

Ako je vaš odgovor DA, možda je došlo vreme da se upoznate sa IGRAMA.

Onim odraslim, pritajenim i nesvesnim igrama koje igramo sami sa sobom,ili sa drugim ljudima iz našeg okruženja, a sve sa nesvesnom željom da potvrdimo neko naše uverenje,o sebi, drugima, o svetu.

KOLIKO SU IGRE OPASNE?

Paradoksalno, ni bezazlenijeg imena, ni veće opasnosti po ljudske odnose od njih.Mogli bi se zakleti da radimo nešto dobro, a,u stvari samo potvrdjujemo obrazac igre, i UVEK se vraćamo na početak.Samo, svaki put sa sve gorčim ukusom u ustima.

Ako vas je ovo zainteresovalo,pročitajte ostatak teksta, u osnovnom je prikazan koncept IGRE. Pa ako vam se učini blisko,razmislite koliko ste sami inicijator neke igre, koliko suigrač, i šta vam je činiti da se to vrzino kolo prekine.

Počnite da odmotavate klupko, dosta i sami mozete učiniti, a i Korak vam u tome delom može pomoći:

Igre su oduvek nosile nešto privlačno u sebi. Stvarnost je uvek povlačila i odgovornost  za sobom, razmišljanje, odluku, a igra, posebno nesvesna ,ili „kao da“ stvarnost nije povlačila neku dodatnu energiju iz nas,ostvarivala se iz onih delova ličnosti koji su  već bili pod nekim uverenjima o nama samima ,u kojima je već bilo dovoljno energije da igra započne. A energija,nastala kao varnica iz nekog našeg unutrašnjeg konflikta,vrebala je svoju priliku,i kada je u drugom prepoznala saigrača, započela je pir.

Svaka igra zahteva i ulogu,a u ovim našim, velikim i životnim igrama, kakve god bile,a ima ih zaista brojnih, od porodičnih,preko poslovnih,do onih koje igramo sa samima sobom,najčešće zabljesnemo kao glavne zvezde u nekoj omiljenoj od tri životne uloge: Spasioca, Progonioca i Žrtve. Brojne su okolnosti koje nam sa svoje strane dodatno olakšaju našu ulogu, al ono što nas prema njoj opredeli , to je naše mišljenje o tome koliko mi vredimo u odnosu na druge.Ako smo mišljenja da su naše vrednosti kao čoveka jednake sa vrednosti drugih sa kojima se u tome trenutku sameravamo,tu mesta za igru nema. Al ako nisu,što je često slučaj,eto ga prolaz kroz koji veseli kolovođa može da zaplete kolo.

Ali za razliku od pravih igara koje osveže telo,razgale dušu i ojačaju duh, ove naše, nesvesne, ne učestvuju u realnosti, već je krive , sabijaju, ispravljaju ili produžavaju, igraju se sa realnosti kao sa plastelinom, a sve sa jednim ogromnim zadatkom,da realnost po aposlutno svaku cenu uklope u neko , ko zna kad i kako stečeno uverenje,i samo je ono sidro oko koga se varijacije na temu igre vrte.I, kako se osećamo posle ovakvih „igranja“? Pa, nikako, ili veoma loše.Ono jeste da smo još jednom, i opet,dokazali da smo u pravu kad baš tako o sebi mislimo, ali taj crv koji je igru i započeo nije izgubio na svojoj snazi,on je još uvek tu, potvrdjen, čak veseo, što je tako mali i nikakav, sakriven od svesti, i ovoga puta on uspeo da nadigra nas, odrasle ljude, sa svim kapacitetima sa kojima raspolažemo.

Pa kako se onda odupreti ovoj napasti koja nam, na svu ovu objektivnu muku, još dodatno osiromašava živote? To naravno nije lako, jer ove su igre daleko od svesti.I mi svesno, i kada smo u ovakvoj igri,možemo da se zakunemo da činimo sve najbolje za sebe i druge, da su naše misli, postupci, osećanja potpuno u skladu sa realnošću.Ali,s obzirom da je ovo ipak samo igra,nesto je odaje.Promena uloga,ako smo u kolo ušli kao Žrtva, u toku same igre počećemo da se ponašamo kao Progonilac , da napadamo, vredjamo našeg Spasioca. Zašto se ovaj obrt dešava? Taj deo nas koji je ušao , ili inicirao igru, za sobom povlači i sve druge delove naše ličnosti koji se bore za energiju,i oni su u kolu,i , iz sebe izvlače takođe prenaglašenu energiju, bore se za vlast.U nekom trenutku prevladaju, i opaa,mi smo u  glavnoj ulozi Progonioca.Otuda taj neprijatan osećaj kada se igra završi, nismo u miru sa sobom.

Dok je ljudskih slabosti, dotle će biti i nesvesnih igara, sa svim lošim posledicama koje za sobom nose, ali dok verujemo da vredimo koliko i drugi ljudi oko nas, daleko teže ćemo se uplesti u mamac nesvesnih igara.