Emocionalna Pismenost u Poslovnom Svetu

03 Mar Emocionalna Pismenost u Poslovnom Svetu

Zašto je emocionalna pismenost potrebna baš vama i vašoj firmi?

• Šta dobijate korišćenjem emocionalne pismenosti, i koliko ju je moguće koristiti u  radnoj sredni?

Emocionalno opismenjavanje je u našoj radnoj sredini na prvom mestu potrebno ljudima koji imaju moć odlučivanja, jer je u njihovim rukama stvaranje dobre atmosfere na poslu, uvažavanja efikasnih radnika i uljudnog ponašanja na poslu.Da bi se ostvarila dobit , koja je cilj postojanja preduzeća,bez obzira na uslove u kojima se ostvaruje, veoma je važna saradnja među ljudima.A saradnja na prvom mestu zavisi od odnosa među zaposlenima, što obuhvata ne samo način komunikacije među njima, već i raspodelu moći, i osećanje svakog, pa i najmanje uvažneg radnika u preduzeću da od njegovog dela rada zavisi i uspeh čitavog tima, što mu pruža osećaj važnosti, veoma bitan za razumevanje i njegovo lično opravdanje radnog dana.

• Šta je u emocionalnoj pismenosti važno na poslu?

Upravo ono čega najmanje ima, a to je:

– da nema pokazivanja moći,

– dominacije,

– igara moći,

i nešto na čemu se najčešće baš bazira uspinjanje na lestvici unapređenja, laganja, ogovaranja i stvaranja tkz“ zablude nulte sume“, odnosno stava jednog broja zaposlenih da se njihova vrednost upravo povećava umanjenjenjem vrednosti drugih radnika iz okruženja,posebno njima u radnom procesu veoma bliskih, odnosno tamo gde im se zbog te povezanosti u radnom procesu od strane nadređenih  i veruje.Zabluda u koju verujemo,da su kolege i prijatelji, pomaže ovom procesu, interes je ono što povezuje ljude, iz toga razloga su oni na poslu, poverenje, kao i prijateljstvo najčešće nisu prisutne u meri u kojoj se licemerno iskazuju.Svega toga bi ljudi koji u većoj , ili manjoj meri rukovode nekim procesom organizovane aktivnosti oko nekog cilja, sa krajnim ishodom ostvarenja dobiti,  trebalo, da su  manje ili više svesni.

Kako onda u takvim uslovima ostvariti emocionalnu pismenost ,koja podrazumeva prepoznavanje i uvažavanje svojih i tuđih osećanja, potreba i želja,bez laganja, ili još češće , a u istoj meri toksičnog prećutkivanja cele istine,u vremenu i prostoru gde se ljudi u velikoj meri bore za egzistenciju svoju i svojih porodica?Na prvi pogled , veoma teško.Ipak, nešto pruža veliku nadu da se i u tom pogledu sa razvojem celokupne civilizacije, pa i našeg društva situacija menja.A to je na prvom mestu onaj osećaj, koji je u svim ljudima prisutan,bez obzira koga su imovinskog statusa i gde su na hijerarhijskoj lestvici u svojoj organizaciji,  osećaj da čine deo radne celine,i da je u širem pogledu na stvari od velikog značaja kakvi su odnosi među ljudima koji bi očekivanu dobit trebalo i da ostvare.Na to nam ukazuje i armija ljudi koji godinama unazad iz raznih razloga traže uhlebljenje u razvijenim zemljama, koje su odavno  uvele neko osnovno emocionalno opismenjavanje  u svoje radne sredine, i gde se naši ljudi u relativno kratkom roku dobro osećaju i  snalaze, iako je njihov motiv za odlazak iz zemlje na prvom mestu bio finansijske prirode.

– Šta je emocionalna pismenost uopšte, i šta u radnoj sredini?

– Šta je preduslov za uspostavljanje ovakve komunikacije?

– Gde je svaki radnik iz vašeg okruženja na skali emocionalne pismenosti, kolika mu je emocionalan svest,pa iz toga  izvedeno na čemu na prvom mestu treba raditi?

– Kako izgleda emocionalno pismena komunikacija, u radnoj sredini?

– Koje su greške u komunikaciji, šta bi trebalo izbegavati?

– Kako se nositi sa odgovornošću koja proističe iz ovakvog ponašanja, i šta ona obavezno podrazumeva?

– Koje su koristi od ovakvog ponašanja, za pojedinca i za kolektiv u celini?

– Kako to sve uklopiti u celokupno radno okruženje?

– Šta sve proističe iz procesa rada u sredini koja poštuje emocionalno pismeno ponašanje?

EMOCIONALNA PISMENOST je sposobnost da prepoznamo svoje i tuđe emocije,i da u skladu sa okolnostima dopustimo ili odložimo pokazivanje emocija,za dobrobit nas samih, i odnosa u kome se emocija pojavila. Emocije se odražavaju i na telesnom nivou, veoma su važne za naše mentalno i fizičko zdravlje.Njihova je funkcija da nas pokreću na aktivnost.Pojavljuju se kada neku promenu u spoljašnjoj sredini uočimo,kad joj  damo  značenje i značaj, i ukoliko je doživimo kao značajnu tada se pojavi neko osećanje, osnovno(strah,tuga, ljutnja, gađenje, zadovoljstvo, ljubav), jedno ili više njih ,čineći neko izvedeno osećanje kao što je npr. zavist (ljutnja i tuga), ljubomora (strah i ljutnja)i sl., koje svoju refleksiju ima i u fizičkom obliku,oseća se i u telu.

Sve emocije su dobre, ne postoje dobre i loše, njihova je funkcija da nas pripreme na promenu u sredini i adaptiraju na nju, da bi je što lakše savladali.Trebalo bi da umemo da razlikujemo emocije koje osećamo, i dobro bi bilo da možemo u sigurnom okruženju da pričamo o njima, ali , voditi računa da o osećanjima dajemo iskaz koji sadrži samo naziv našeg osećanja, ne i naše mišljenje o tom osećanju, jer tako racionalizujemo emociju i time njena snaga slabi, ona ne može da uradi za nas ono zbog čega je i nastala.

U osnovi emocionalne pismenosti je učenje o izražavanju stroukova, jedinica za prepoznavanje sebe i drugih.Stouk može biti verbalan, ali i neverbalan, može biti iskren, pozitivan, ili neiskren  tkz „plastični stouk“.Strouk koji je emocionalno pismen je uvek iskren , može biti i neprijatan, naravno ne i uvredljiv za drugu osobu,osim verbalnog može biti i fizički. Strouk je jedinica prepoznavanja nečega dobrog kod nas ili druge osobe, važno je da je istinit, i realan, nikako nerealan, jer kada su emocije u pitanju samo iskrenost moze da donese prihvatanje i razumevanje, od laži  koristi nema. Laži, ma kako bile izgovorene nisu u stanju da otvore naša srca, jednostavno smo ih uvek, na nekom nivou svesni, i kada ih drugi izgovaraju, i kada ih mi izgovaramo.

Početak obraćanja pažnje na druge je  najčešće uslovljen obraćanjem pažnje na sebe.Zato je početak emocionalne  pismenosti prihvatiti i po mogućnosti  zavoleti sebe.Mi svoje mišljenje i ljubav prema sebi ,samopouzadnje i sigurnost u sebe stičemo jako rano , na uzrastu od 3-5 godina, i tada se naše mišljenje o nama formira isključivo na bazi mišljenja drugih važnih ljudi oko nas, koji su nas odgajali, najčešće roditelja.Veoma je važno shvatiti da nas ono prati kroz život,da mu ostajemo dosledni, u bilo kakvim uslovima da nam se život dalje razvija.Dobra vest je da se to može promeniti,kada dovoljno dobro ovladamo veštinom davanja   strokova drugima i samima sebi.

Termin“emocionalna pismenost“ uveo je Klod Stajner,objašnjavajući je kao emocionalnu inteligenciju u čijem je središtu ljubav, najpre prema samom sebi, a onda i drugima oko nas.Ljubav ima različite nivoe, početni je izražavanje naklonosti .S obzirom da nam je početni kapacitet za ljubav uslovljen odnosom koji su u ranoj mladosti imali prema nama, mi sada kao odrasli  možemo  povećati svoj kapacitet za ljubav, prihvatanjem dobrih strokova, odbijanjem loših, ili neželjenih,čak traženjem potrebnih znakova pažnje ,ili davanjem željenih strokova drugima.

Mozda je zbog toga potrebno , na početku rada na emocionalnoj pismenosti stvoriti neko bezbedno okruženje, pa uvek, pre bilo kakvog obraćanja drugome , a da je reč o emocijama, trebalo bi zatražiti dozvolu od drugog da se priđe emocionalnom terenu , koje je često veoma osetljivo i ranjivo.Kada se dobije dozvola,tada tražimo, dajemo ili odbijamo stouk, i već činimo mrežu glavnih puteva  kojima se krećemo u polju emocionalne pismenosti.Sve drugo što podrazumeva pojam emocionalne pismenosti kao što je otkrivanje i izbegavanje manipulacije,izražavanje pohvale i kritike,ili emocionalno pismene transakcije, proističe iz toga kako vidimo i kako se obraćamo sebi i drugima.

•  Šta je glavna smetnja razvijanju emocionalne pismenosti:

Ego stanje Kritikujući Roditelj(zamišljeni deo naše ličnosti koji je intravertovao neke loše poruke nama u prošlosti zaista upućene, ili umišljeno upućene )šaljući nam poruke  da nismo dovoljno dobri, da u nečemu veoma grešimo, da ne verujemo dobrom mišljenju o nama.Ono se često ispolji baš na terenu strokova,i onemogući njihovo blagotvorno dejstvo.

• Kako se eliminiše?

Upravo suprotno onom kako se pojavi, znači  čim nesto u nama nađe potvrdu u sebi da u nekom polju svog postojanja ii aktivnosti“nismo dovoljno dobri“, odmah to neutralisati time što ćemo sebe podsetiti u čemu neosporno  jesmo dobri. Uvod u emocionalnu pismenost podrazumeva i poznavanje ego stanja(to je teorijski termin iz Transakcione analize, koji pokazuje iz kojih delova naših ličnosti komuniciramo sa sobom, kao i sa drugima,osnovna podela je na Odrasli, Roditelj i Dete).Transakcije koje ostvarujemo svojim ego stanjima čine našu komunikaciju, i razumevanje u kome smo ego stanju mi i sagovornik uveliko pomaže da se komunikacija uspostavi, održi, poboljša, ili prekine.Sa upoznavanjem svojih emocija, načina na koje doživljavamo, a onda i pokazujemo svoja osećanja,i  shvatanjem kako transakcijama možemo postići funkcionalnu komunikaciju, mi kročimo u emocionalnu pismenost, potrebnu u svim delovima našeg žvota , kako privatnom , tako i poslovnom, da bi ostvarili dobar kontakt sa sobom,  kao i sa drugima.